Rusija je još prošle nedelje počela sa raketnim napadima na radare u Ukrajini.
Međutim nikako ne uspeva da zagospodari ukrajinskim vazdušnim prostorom.
S obzirom na to da Rusko ratno vazduplovstvo u toj regiji na raspolaganju ima otprilike 300 modernih borbenih aviona, mnogi se pitaju zašto Ruska federacija nije preuzela kontrolu nad ukrajinskim nebom.
Moguće je da su nedavni sukobi u Iraku i Avganistanu, tokom kojih se zapadne savezničke snage nisu susretale sa značajnijim otporom u vazduhu, značajno uticali na tezu da moćna avijacija relativno brzo može da ovlada vazdušnim prostorom.
Ali, kako kaže bivši pilot britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva Endi Netervud “u vazduhu se vode podjednako žestoke bitke kao i na tlu”.
Zagospodariti nebom iznad bojnog polja nije nimalo lako, a kontrola vazdušnog prostora ključna je za efikasno sprovođenje kopnenih akcija.
Ipak, kontrola vazduha retko kada je apsolutna i trajna. Čak i kada je jedna strana u sukobu nadmoćna, treba dosta vremena i truda da se vazduh stavi pod kontrolu.
Podjednako je teško zadržati prevlast nad nebom jer kopnene snage uče na svojim greškama i menjaju taktiku.
“Rusiji odmaže i činjenica da su u fazi planiranja vazdušnih sukoba bili jednako arogantni i samozadovoljni kao i kada su planirali kopnene akcije”, rekao je Netevud.
“Osim nedavnih sukoba u Siriji, Rusko ratno vazduhoplovstvo nije imalo gde da stiče borbeno iskustvo. Ne znate koliko je neko vazduhoplovstvo jako sve dok ne mora da ratuje i nije baš impresivno”, dodao je britanski pilot.
Iskustvo rata u Siriji
Prema rečima Džastina Bronka, stručnjaka za avijaciju u britanskom Brain Trust RUSI (Kraljevski institut ujedinjenih službi za odbrambene i bezbednosne studije), rusko vazduhoplovstvo nema mnogo iskustva sa vođenom municijom (PGM).
“Tokom sukoba u Siriji, samo je flota Suhoj Su-34 često koristila navođenu municiju, a čak su se i ovi specijalizovani lovci-bombarderi često okretali bacanju bespilotnih bombi i ispaljivanju bespilotnih projektila. Pored toga što pokazuje da ruski piloti nemaju mnogo iskustva sa PGM-ovima, ova činjenica naglašava široko prihvaćenu teoriju da Rusija ima ograničene količine PGM-a koje može da ispali iz vazduha”, napisao je Bronk u naučnom članku “Misteriozni slučaj nestalog Ruskog Ratnog vazduhoplovstva”.
Lovci-bombarderi Suhoj Su-34 do sada se nisu često pojavljivali na bojnom polju. Oni su u ponedeljak viđeni iznad Harkova, a stručnjaci su taj potez opisali kao agresivan. Tokom aktuelnog sukoba sa Ukrajinom, Rusi povremeno imaju problema da uočavaju mete iz vazduha.
Satelitski snimci koje je napravio Planet pokazuju da je između 22. i 27. februara nekoliko raketa pogodilo vazdušnu bazu Ozerna, koja se nalazi 100 kilometara zapadno od Kijeva. Međutim, iako se na snimku vidi da su projektile pogodile šest tačaka, nijedna nije pogodila pistu i malo je verovatno da je bilo koja raketa sprečila dalju upotrebu baze.
Navodi se da se smatra da ruski avioni nemaju mehanizam za uočavanje i identifikaciju ciljeva, što znači da ne mogu da daju punu podršku trupama na zemlji. Ispaljivanje bespilotnih projektila u ovim situacijama povećava verovatnoću izazivanja civilnih žrtava i samonanošenja štete.
“To znači da bi vodeći ljudi ruskog vazduhoplovstva mogli da oklevaju da upotrebe većinu svojih snaga sve dok im politika ne dozvoli da ispaljuju nenavođene rakete na urbana područja pod kontrolom Ukrajine“, rekao je Bronk. “Rusi i Sirijci su gađali neselektivno tokom vojnih operacija u Alepu i Homsu, a verovatno je da će Rusi sličnu taktiku primeniti narednih dana i u Ukrajini”, dodao je Bronk.
Bronk je upozorio da bi sukob u Ukrajini mogao da potraje i da bi rusko vazduhoplovstvonarednih dana moglo da se pretvori u prilično destruktivnu silu.
