– Ja krećem ka svom stanu na Dorćolu. Priča je holivudska, neverovatno nešto. Vraćam se tu noć od moje uvažene profesorke. Idem ka kući, sudbina. Obe noge su mi povređene. Ja sam bila sa svojim malim psom, pudlom, ona ima osamnaest godina. To je poznato. To mi je trasa, tuda se krećem, tu živim. Upalilo se crveno i ja sam krenula da prelazim, a vozač se nije obazirao, on je krenuo i ja sam pala. Samo je prošao, ni da pogleda na retrovizor, ne, ne, ne. Neki čovek je viknuo dosta agresivno “policija, policija”, ko zna šta bi bilo. Au, strašno. Bog me je pogledao i spasao na veliki post i samo mogu da mu zahvalim, šta drugo. Bog niko drugi me sačuvao – tvrdi ona.
Svetalana kaže da je sve bilo blokirano na Dorćolu:
– Sat i po vremena je bio zatvoren prolaz ka Dušanovoj. Vozač je video crveno svetlo, pa ko veli proći ću ja. Ja gledam u čudu i ne verujem šta radi čovek. On vozi dalje, da li je moguće, samo sam se molila Gospodu bogu. Dan posle sve me boli. Hvala policiji, tako su ga prikleštili jer on je krenuo dalje, nije se obazirao, kao da je mačka na putu i ništa, pogaziš je i ćao. On je krenuo ka Bajlonijevoj pijaci, odlično, super mu je fora, te je tako brzo stigla policija. Ja ne verujem šta mi se desilo. Bože sačuvaj – navodi ona i dodaje:
– Nismo bili na kanjonu Morače nego ispred moje kuće. Gledala sam smrti u oči bukvalno. Ovo je stvarno šok. Gledam svoju kuću, gledam crkvu i pitam se da li je moguće. Tek me je stigao stres. Sva drhtim. I torba mi je odletela. Ljudi koji su se zatekli tu bili su mnogo korektni, svašta. Mogli su da mi ukradu ključ od stana, mobilni, sve, ali niko ništa nije pipnuo. Sve divni ljudi – poručuje Koprivica.
