VIJESTI

Spavala sam sa 12.000 muškaraca. Muž dođe s prijateljima pijan, ako neću da mu skuham kafu – on me…

  • 12 Novembra, 2023
  • 0

Tekst o ženama koje su se bavile nastarijim zanatom, a koje su 1987. godine zagrebačkim novinarima otkrile kako izgleda jedan njihov dan, podigao je tada veliku prašinu. Mi

Spavala sam sa 12.000 muškaraca. Muž dođe s prijateljima pijan, ako neću da mu skuham kafu – on me…

Tekst o ženama koje su se bavile nastarijim zanatom, a koje su 1987. godine zagrebačkim novinarima otkrile kako izgleda jedan njihov dan, podigao je tada veliku prašinu. Mi vam ga sada prenosimo u celosti.

Januar 1987: Noću Zagreb (kao i većina naših gradova) izgleda kao velika spavaonica. Ove januarske večeri severac rasteruje s ulica i one malo upornije u traženju nekog provoda. Ali ipak… Nekima je posao da se smrznu, a nekima je došlo dotle da moraju i mraz da podnose.

Došli smo u Zagreb da uz pomoć nekoliko prijatelja (mešovitog sastava, beogradsko-zagrebačka veza) saznamo nešto o damama kojima je dato pravo da se zovu “lepotice noći” i da budu učlanjene u najstariji esnaf na svetu, prenosi Yugopapir.

Za početak, nismo morali mnogo da tumaramo. Preko puta blistavo osvetljene “Esplanade”, utonuo u zgradu, nalazi se restoran “Putnik”. Odatle, kao u ograđenom prostoru, do sledećeg ćoška šeta dvadesetak žena različite mladosti, a zajedničko im je što sve očekuju da će im noć doneti zaradu, kao i mnoge prethodne.

Ulazimo u restoran. S vrata nas zapahnu miris rakije, jeftinog parfema i isparenja zagrejane odeće.

Večito su me tukli…

Nakon izvesnog vremena dolazi nam sagovornica. Mršava, sitna žena, ili kako bi se to kod nas reklo, neuhranjena. Ruke joj grube, koža ispucala, kad govori šuška, tako da je pola ne razumemo…

Ilustracija
IlustracijaFoto:MARTIN LEE / BSIP / Profimedia / Profimedia

“Ovde su vam sve priče slične”, započinje razgovor Asida iz okoline Prijedora. “Ja sam u Zagrebu takoreći nova. Radim oko dve godine. A može se, brate, zaradit. Eto, (vadi novčanik u kojem su i slike dece), u 21 do 22:30 imam dve i po “milje” (dva i po stara miliona). A gde bih ja to dobila, pa taman da sam i lekar.

Šta me na to natera? Prvi muž je pio od sabaha, pa onda dođe kući s jaranima i ako neću da im kuvam kavu, prebije me. Kad sam rodila, pomislim, smiriće se… Hoćeš đavola – isto. Tukao i mene i dete. Tako ti ja pobegnem od njega…

Ubrzo se opet udam. U početku, sve je bilo potaman. Rodim opet sina, a on se tad propije pa opet udri po meni. Spakujem ti se ja i ponovo odem. Gde? Pa sve tu okolo Prijedora.

Ni s trećim nisam bolje prošla. Samo, imao je dobru rodbinu, branili me koliko su mogli. Dever me i dalje posećuje, a i ćerku vode sa sobom na more… Opština mi dodeli nešto zemlje i kuću. Jeste, šta mi sve to vredi kad je prazno. Nemam ni stola ni stolice. Sada je polako sređujem. Gde su mi deca? Dole, kod matere. Rekla sam im da radim kao spremačica…

U to ulaze s budućim mušterijama dve Asidine koleginice. Na brzaka cimnuše po travaricu i odoše da odrade dobijene pare.

“U Zagreb sam došla zajedno s decom, premeštajući se iz voza u voz”, nastavlja Asida. Nisam ni znala gde ću stići. Usput mi ljudi davali da štogod pojedemo i popijemo. Onda mi jedan čovek predložio da dođem u Zagreb i pokušam ovo što sada radim. Ništa mi za tu uslugu nije tražio. Kad sam počela da radim, koleginice me tukle. A ja navikla na batine, tukle me pa prestale…

Gde obavljam posao? Uglavnom po haustorima i kolima. Ove ženske, njih tri-četiri, iznajme sobu, ali ja tamo ne mogu, prljavo je. Nikad ja ovde ne bih bila da sam imala pravog muža… A ovako, nije da se žalim, nije mi ni lako. Treba izdržati 15-20 mušterija na dan. Ja ne cepam mnogo – trista hiljada po komadu.

Ženska u crnoj elegantnoj haljini

Ispred restorana živost ista. Ženske skakuću, duvaju u šake. Tu i tamo prilaze mušterije, zagledaju ih, dok se one trude da budu što vulgarnije ne bi li ih privukle.

Iz tog polumraka odlazimo u jedan bolji hotel. Nažalost nemamo sreće – ženska koja tu radi kao prostitutka inače je i sobarica, ali danas ima slobodan dan.

 

Naš pratilac je neumoran. Odlazimo u sledeći hotel s još većim brojem zvezdica. U vinsku kartu ne smemo ni da pogledamo. Da bismo stigli do nove sagovornice, bila nam je potrebna preporuka i molba, kao da idemo kod nekog ministra.

Konačno imamo sreće. Prilazi nam ženska u crnoj elegantnoj haljini sa “solidnim” šlicem. Vanja, 28-godišnja Zagrepčanka, naručuje suvi martini. A onda nam se obrati:

“Vi mene možete nazvati kurvom. Suština je to, ali sve češće imam utisak da radim kaopsihijatar. Bez obzira kakvog muškarca primim u svoj apartman, ne može da ‘vodi ljubav’ cele noći. Onda počnu da me dave o svemu i svačemu. Niste ni svesni kakve sam ja sve stvari saznavala. Međutim, mene osim love ništa ne interesuje.”

Ilustracija
IlustracijaFoto:Martin Lee / Shutterstock Editorial / Profimedia / Profimedia

Kako dolazite do klijenata?

Vanja nas gleda preko čaše i nastavlja:

“Isto tako kao što ste me i vi našli, samo danas ne radim, na vašu sreću, iz ženskih razloga. Znači, preporukom ili ako neko ima moj telefon, pa mi ostavi poruku u telefonsku sekretaricu. Ako dolazi preko nekoga, onda ga veče provedeno sa mnom košta sedam milja. Ja uzimam pet, iliti to pretvoreno u devize.

Ne, nemam makroa. Veze su mi uglavnom ljudi iz hotela. Često radim kao kolgerla. Znači, unajmljuju me poslovni ljudi za prijeme i neku vrstu relaksacije poslovnih partnera. A da, zaboravila sam da kažem. Ja sam se kao mlađa zanosila filmom, čak sam i bila neka starleta.Naslovne strane su me privlačile, međutim, od toga nije bilo ništa. Svaki od tih fakina me je imao, navodno, radi mog uspeha. Onda sam otišla u Italiju. Mislila sam da tamo samo na mene čekaju.

Ako nije indiskretno, koliko zarađujete?

“Uglavnom radim oko 20 dana mesečno i to vam izađe 100 starih miliona plus pokloni kavaljera. Roditelji? Ma, nema veze! Ne stojim ja na Trgu Republike.

U Vanjinoj čaši ostala je samo maslina koju pokušava da ubode čačkalicom.

“Dosta polažem na svoj izgled. Kozmetika, bodi bilding, sauna, masaža. To je vrlo bitno jer kad se skinem, zna se šta svi očekuju da vide. U poslu sam oko tri godine. Sebi sam zacrtala petogodišnji plan, a onda šta znam, imaću osiguranu budućnost, no živeću svakako lepo. Sada me izvinite, umorna sam.

Oko 12.000 muškaraca

Sutradan je bilo još hladnije – minus 15. Bojimo se da na Trgu Republike po ciči zimi neće biti ni ponude ni potražnje ljubavi. Naravno, pogrešno smo mislili. Jel šta su Celzijusovi stepeni prema željama za parama i potrebi?

Šest “lepotica dana” očekuju da im priđe “papak” (ovca, ili mušterija). Pripremamo fotoaparat. Sve do jedne okrenuše leđa. Utom odnekud istrčava jedan Rom, ide prema nama i viče: “Odma da si mi dao aparat, jer ću da te oderem… Ti ćeš ženu da mi slikaš! Bez pitanja?”