Srpski košarkaški trener Dejan Milojević preminuo je nakon posledica srčanog udara u 47. godini. Kao košarkaš je igrao za FMP, Budućnost, Partizan, Valensiju i Galatasaraj, a neizbrisiv trag je ostavio kao trener Mege u kojoj je “napravio” Nikolu Jokića. Srbija je ostala u suzama posle vesti koje niko nije želeo da čuje.

Košarkašku karijeru započeo u KK Beovuk iz Beograda kod trenera Miše Lakića. Godine 1998. je prešao u FMP iz Železnika, u čijem dresu provodi naredne dve sezone.

Godine 2000. je prešao u podgoričku Budućnost.

U prvoj sezoni u podgoričkom klubu, osvojio je duplu krunu, prvenstvo i kup SR Jugoslavije. Sa ekipom Budućnosti je tri godine igrao u Evroligi, a najbolje partije u ovom takmičenju je pružao u sezoni 2002/03, kada je beležio 11,6 poena po meču.

U sezoni 2003/04, svojoj poslednjoj u Budućnosti, Milojević je bio ubedljivo najkorisniji igrač Jadranske lige, sa indeksom korisnosti od gotovo 30 poena po meču.

U Superligi SCG je postizao, u proseku, 25 poena uz devet skokova po utakmici, što ga je takođe činilo najkorisnijim igračem.

Trećeg dana 2004. godine postavio je rekord Jadranske lige po broju indeksnih poena na jednom meču. Na utakmici protiv Lovćena imao je 35 poena (15/19 iz igre), 18 skokova, četiri asistencije i dve ukradene lopte, što je zbirno donelo indeks 59.

U junu 2004. godine je potpisao dvogodišnji ugovor sa Partizanom. Za dve sezone u klubu, Milojević je osvojio dve titule prvaka države.U sezoni 2004/05, Partizan je bio bolji od Hemofarma sa 3:1 u finalnoj seriji, a naredne godine, sa 3:0 je savladana Crvena zvezda.

Pored toga, Milojević je sa Partizanom stigao do dva finala Jadranske lige, ali je oba puta poražen, prvo 2005. od Hemofarma a zatim i 2006. od FMP-a.

U Evroligi, Milojević je prve sezone beležio prosečno 20,8 poena dok je druge godine imao prosek od 16,4 poena po utakmici.

Na meču Evrolige, 2. decembra 2004 godine, protiv Olimpijakosa, Milojević je postigao 35 poena, uz 14 skokova, pet ukradenih lopti i tri asistencije, a sve uz šut iz igre 13 od 17, dok je slobodna bacanja šutirao 9 od 11. Ukupan indeks korisnosti je bio 55, što je drugi najbolji skor u istoriji Evrolige, od kada se on računa, odmah iza Tanoke Berda, bivšeg centra Žalgirisa.

Milojević je za Partizan odigrao 113 utakmica, postigao je 2.270 poena, uz prosek od 20,1 poen po meču.

U junu 2006. je potpisao dvogodišnji ugovor sa španskom Valensijom. Nakon dve sezone u Valensiji, prešao je na godinu dana u turski Galatasaraj. 

U julu 2009, Milojević se vratio u Partizan, potpisavši jednogodišnji ugovor sa klubom. Ipak mesec i po dana kasnije je odlučio da završi igračku karijeru. Kao razlog je naveo problem sa kolenima, i to što ne bi mogao da daje 100% svojih mogućnosti.

Sa reprezentacijom SR Jugoslavije do 22 godine je osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu 1998. u italijanskom Trapaniju. Našao se na širem spisku selektora seniorske reprezentacije, Željka Obradovića, za Olimpijske igre 2000. u Sidneju.
Bio je na pripremama, ali odlukom Obradovića, nije se našao među konačnim putnicima za Olimpijski turnir.

Naredne godine, kod novog selektora Svetislava Pešića, našao se na konačnom spisku igrača za Evropsko prvenstvo 2001. u Turskoj. Reprezentacija SR Jugoslavije je osvojila zlatnu medalju na ovom prvenstvu, a Milojević je na tri odigrane utakmice beležio prosečno 4,7 poena i 3,3 skoka po utakmici.

Zbog povrede nije bio na spisku za Svetsko prvenstvo 2002. u Indijanapolisu.

Naredne 2003. godine se našao na spisku selektora Duška Vujoševića za Evropsko prvenstvo u Švedskoj, ali ipak zbog povrede nije otputovao na EP. 

Godine 2004. reprezentaciju je ponovo preuzeo Željko Obradović, koji je stavio Milojevića na širi spisak igrača za Olimpijske igre u Atini. Milojević je bio na pripremama, ali je zajedno sa Ratkom Vardom, otpao pri prvom skraćivanju spiska.

Naredne 2005. godine, Obradović je uvrstio Milojevića među konačnih 12 igrača za Evropsko prvenstvo, koje se odražavalo u Srbiji i Crnoj Gori. Reprezentacija SCG je eliminisana u osmini finala od Francuske, a Milojević je na tri odigrane utakmice beležio prosečno 5,3 poena i 2,7 skoka po utakmici.

Poslednji poziv u seniorsku reprezentaciju je dobio za Svetsko prvenstvo 2006. u Japanu, kod selektora Dragana Šakote. Ipak, Milojević je otkazao poziv selektoru zbog povrede.

U oktobru 2012, nakon odlaska dotadašnjeg trenera Vlade Vukoičića u Crvenu zvezdu, Milojević je postavljen za prvog trenera Mega Vizure.

Sa Megom je osvojio Kup Radivoja Koraća 2016. godine. Pored toga još dva puta je stigao do finala Kupa (2014, 2015) a vodio je klub i do finala Jadranske lige u sezoni 2015/16.

Napustio je Megu nakon završetka 2019/20. sezone. Krajem januara 2021. godine je postavljen za trenera podgoričke Budućnosti.

Bio je pomoćni trener Golden Stejt Voriorsa kada su osvojili titulu šampiona NBA lige u sezoni 2021/22.