Pevač Hasan Dudić (65) nedavno je pričao da živi u teškim uslovima, te da jedva sklapa kraj s krajem, kao i da navodno jede kilo hleba i mleko
Pevač Hasan Dudić (65) nedavno je pričao da živi u teškim uslovima, te da jedva sklapa kraj s krajem, kao i da navodno jede kilo hleba i mleko tri dana.
Hasan Dudić je 18 godina živeo u hotelu “Slavija”, a sada živi u svom stanu na Novom Beogradu.
Ekipa emisije “Scena” koja s prikazuje na Blic TV, kanalu 117, razgovarala je sa Hasanom Dudićem, koji trenutno živi u svom stanu, ali je veći deo svog života proveo u ovom hotelu.
– Osećam se kao malo dete, i srećan, a u nekim datim trenucima i tužan. Tu sam proveo mnogo lepog vremena, radosti i sreće, a bilo je i tuge – započeo je Hasan i otkrio kako je došlo do odluke da živi u hotelu:
– Udruženje muzičara je bilo u blizini i kada sam došao u Beograd preporučili su mi ovaj hotel. Ja sam čak na tuđu ličnu kartu spavao tu i tako je sve počelo…
Koliko god da je bilo teško, kaže da je ovde bio bezbrižan i imao je sve na jednom mestu.
– Bilo je milina živeti tu. I operu mi veš i opeglaju košulje i odela… Imao sam sve i doručak i ručak, večera, sve se znalo. Ko god me je tražio tu dođe, čak i po neka devojka.
Imao je samo 15 godina kada je počeo da nastupa.
– Bio sam kao dete atrakcija jer sam pevao hitove od najpoznatijih pevača… Kad sam počeo da pevam došao je neki bumbar pun para i baca pare. Za Šabanove pesme koje sam pevao dobijao sam najviše bakšiša.
FOTO: GORAN SRDANOV / RINGIER
Da podsetimo, pevač Hasan Dudić (65) svojevremeno je pričao da nije dobio nacionalnu penziju iako ima dugogodišnju karijeru i, kako sam tvrdi, sve predispozicije za to.
– Posle dugogodišnje borbe da ostvarim nacionalnu penziju ništa mi više nije ostalo, nego da štrajkujem glađu ispred neke ustanove u centru grada. Posle nesreće koja me zadesila pre nekoliko godina otišao sam u invalidsku penziju, ali to ne može meni da pokrije ni troškove infostana. Šabanova Goca i Sanela me često zovu da pitaju da li mi nešto treba. Pre bih umro nego njima da tražim novac, ne zato što me je sramota, već zato što želim da se izborim za svoj dinar. Ne upirem prstom ni u koga, pogotovo ne na ljude koji su u poslednje vreme ostvarili pravo na nacionalnu penziju, ali ima onih koji su je dobili, a imaju manje zasluge od mene – priča Dudić za Srpski telegraf i nastavlja:
– Precrtali su me tamo gde sam odlazio da se žalim, bez objašnjenja zašto je nisam dobio. Ni od moje Zlate nikada nisam zajmio novac, čak sam ja nju učio davno kako da dođe do penzije, a ja sam izvisio. Pričao sam joj da na vreme sebi sve uplaćuje, pa se snašla. Mi smo naši, ali ja ne bih da mi neko pomaže. Mnogo se sekiram, padam od sekiracije po ulici i non-stop sam pod lekovima. Mene je korona dotukla, a pijem više vrsta lekova, pa vi vidite šta meni ostaje od novca kad platim račune, pa lekove. To je jedan užas. Kad imam novca, i mačke piju vino, a kad nemam, ješću kilo hleba i mleko tri dana. Zbog toga kupim lekove koje mogu, a ne sve koje mi je doktor prepisao. Veliki su troškovi.
