ČETNIKUŠO, SVE VAS TREBA POBITI! Srpkinja otišla u Dubrovnik da konobariše, POBEGLA GLAVOM BEZ OBZIRA! A to nije ono najgore!

VIJESTI

Tridesetjednogodišnja S. D. iz Beograda htela je da zaradi koji evro tokom letnje sezone u Hrvatskoj, ali je odatle pobegla ostavši i bez zarađenih dnevnica

– Početkom juna sam otišla u Dubrovnik da radim, i odande pobegla glavom bez obzira. Vređana sam na nacionalnoj osnovi, prećeno mi je samo zato što sam Srpkinja. Kosa mi je opadala u pečatima o stresa. Spavala sam u buđavoj sobi, u kojoj sam se osećala kao u logoru, i odatle posle mesec dana pobegla s polovinom dnevnica jer sam sve vreme radila na crno, ali ne svojom voljom već zato što me je gazda prevario!

Ovako za Kurir svoju ispovest počinje S. D. (31) iz Beograda, koja je, kako kaže, godinama konobarisala u drugim zemljama gde za nekoliko meseci zaradi lepu sumu od koje živi ostatak godine. Ona je jedna od onih mladih ljudi koji iz Srbije idu da namaknu koji evro više, posebno tokom leta, pa odlaze na primorje Crne Gore, Hrvatske, Slovenije ili Grčke.

Gazda se kockao

Lupao nam je usred noći da traži pare

Poslodavac kod kog je radila imao je probleme sa narkoticima i kockanjem, kaže S. D. i dodaje da se dešavalo da im traži novac od bakšiša ili dnevnica koje je tek posle 15 dana počeo da daje. – Imao je momente da nam lupa u pola noći na vrata. Govorio je: “Hitno mi trebaju pare, sve sam prokockao, dajte mi koliko imate!”

I dok većina prođe dobro i zarada bude lepa, neki pak, baš kao i naša sagovornica – kao bosi po trnju. Kako S. D. kaže, ovo joj je bila druga godina da odlazi tokom leta da radi u Hrvatskoj.

Prošle godine bila je na ostrvu Korčula i bilo joj je odlično. Ali ove godine…

– Pre početka leta počela sam da se raspitujem za posao na nekom primorju, jer su zarade stvarno dobre. Poznavala sam osobu koja mi je preporučila mog, sada već bivšeg, poslodavca, iako ga ni ona sama nije lično poznavala. Otišla sam jer sam verovala da će ispoštovati i ugovor i platu, i sa sobom povela četiri drugarice, koje su u dvadesetim godinama. Obećan nam je smeštaj, plaćen prevoz i dobra plata. Međutim, sve im je preselo.

Dubrovnik
DUBROVNIKFOTO: PROFIMEDIA

– Prvi šok usledio je kad smo ušle u smeštaj. Bilo je prljavo, kupatilo gotovo nefunkcionalno, a zidovi puni buđi i paučine. Smeštaj je bio u ulici kojom svi idu do plaže, prozori su bili niski bez zavesa i svako je mogao da nam zaviri u krevet. Gazda je obećavao papire, koji, osim ugovora o radu, obuhvataju i zdravstveno osiguranje i prijavu boravka. Ali je samo prolongirao. Govorio je “završićemo sutra”, pa “biće do kraja nedelje”. Onda dođe vikend, kaže “od ponedeljka”. I od toga ne bude ništa. Moje drugarice su, jedna po jedna, počele da odlaze, a ja sam htela da istrajem i naplatim novac koji sam pošteno zaradila. Uspela sam da se vratim tek sa desetak dnevnica. U Srbiju sam došla prošle nedelje i dobro je što nisam kažnjena jer sam očito sve vreme tamo radila na crno, ali ne svojom krivicom! – priča izrevoltirana devojka, koja kaže da ono što je tamo doživljavala ne želi ni najgorem neprijatelju. Problem nije bio samo u gazdi.

Ona se žestoko opekla

Želim da ovo bude opomena svim devojkama

S. D. za Kurir je progovorila u želji da upozori sve mlade devojke koje žele da idu na rad u inostranstvu da prethodno provere gde idu. Kako kaže, ono što je doživela ne želi ni najgorem neprijatelju, a u Hrvatsku više ni na letovanje ne želi da ode. – Tamo je počela da mi opada kosa u pečatima od stresa. Moji su videli kad se čujemo preko video-poziva da to “više nisam ja”. Videli su da sam očajna i rekli da se vratim kući. Ono što tamo rade neki poslodavci nije vredno nikakvog novca.

– Kada smo sele da jedemo u jednom restoranu i zamolile za meni, upitane smo odakle smo. Kada smo rekle da smo iz Beograda, gazda nam je rekao: “Marš, četnikuše, kod mene ste došle da jedete! Treba da vas potrujem sada ovde! Trebalo je sve vas pobiti u ratu da se ne razmnožavate više!” Mislim da je to nešto najgore što sam doživela – kaže ona. Vređali su je i gosti.

– Dešavalo mi se da priđem mušteriji da je uslužim i da mi iz čista mira kažu da sam četnica, a govorili su mi i da je pametnije da se “gubim odatle”.Godinama sam radila u inostranstvu – konobarisala sam u Nemačkoj, Austriji, Crnoj Gori. U Austriji sam čak radila kod Albanca koji je bio divan. Ali ono što sam doživljavala u Dubrovniku, ne želim nikome!

Suzana Trajković

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.