Danas stupa na snagu embargo na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru jednog od paketa sankcija EU, kojim je pogođena i Srbija. Praktično od danas nećemo
Danas stupa na snagu embargo na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru jednog od paketa sankcija EU, kojim je pogođena i Srbija. Praktično od danas nećemo moći da se snabdevamo ruskom naftom preko Jadranskog naftovoda (JANAF) ili bilo koje luke ili morskim putem.
To znači, kako je i potvrđeno sa više strana, da ćemo sada naftu dobavljati sa drugih tržišta zemalja proizvođača nafte, što bi moglo da postavi i pitanje cene. U poteklom periodu bilo je meseci kada je ruska nafta bila i do 30 dolara jeftinija u odnosu na druga tržišta.
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je, povodom stupanja na snagu embarga na izvoz sirove ruske nafte morskim putem u okviru paketa sankcija EU prema Rusiji, da će to imati uticaja na našu ekonomiju ali da je Srbija energetski stabilna zemlja.
Proteklih meseci Srbija se spremala za naftni embargo na rusku naftu, skladišta su puna. Tri četvrtine potreba za naftom Srbija pokriva uvozom, i u NIS-u tvrde da su spremni da održe stabilnost snabdevanja.
Sva sirova nafta koju Srbija uvozi dolazi tankerima do Omišlja na Krku i otuda se preko Jadranskog naftovoda transportuje za Srbiju, na reci Dunav. Odatle se preko Novog Sada nafta transportuje do rafinerije u Pančevu, gde se dalje prerađuje. Do pre nekoliko meseci, gotovo dve trećine nafte dobijali smo iz Iraka – oko 45 odsto ukupne količine uvoza. Iz Kazahstana nam je dolazilo 10 odsto nafte i iz Norveške oko 1 odsto. Iz Rusije je tankerima stizalo u proseku oko 15 odsto naših potreba, kasnije je ovaj procenat uvećavan, a imajući u vidu da je ruska nafta poslednjih meseci bila značajno jeftinija na tržištu.
Upravo njena cena, ali i strepnje od mogućih sankcija, su bile razlog što je Srbija u prethodnom periodu značajno povećala uvoz sirove nafte iz Moskve, sa prošlogodišnjih 16 na čak 60 posto. Zbog toga je i značajno smanjen uvoz iz Iraka, iz koga je prošle godine stizalo čak 47 posto sirove nafte ali i Kazahstana, koji je na srpskom tržištu bio zastupljen sa 10 posto.
Sa ovom merom EU, primorani smo da naftu pribavljamo sa drugih tržišta, što znači da će i za uvoznike, i u krajnjoj meri malim potrošačima trošak za naftu i njene derivate biti veći. Da je to tako pokazuje i podatak po kome je iračka nafta u prethodnom pereiodu bila i više od 30 dolara skuplja od ruske po barelu. Činjenica je međutim i da je nafta berzanska roba i da cena isključivo zavisi od ponude i tražnje.
Ako se zna da će na iračko ali i druga tržišta morati da se usmere i druge države iz Evrope koje su “crno zlato” uvozile iz Rusije, onda bi lako moglo da znači i veću potražnju ali i cenu.
Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, rekao je poslednji put govoreći za “Blic Biznis” na tu temu da će Srbija da se usmeri ka nafti iz Iraka i Kazahstana i da taj zaokret može dovesti do nekih poremećaja.
– Nafta je berzanska roba, što znači da cenu određuju ponuda i tražnja. U ovom slučaju, kada će ruske nafte biti manje, posledice bi mogle biti pritisak na tražnju, a to bi moglo da dovede i do veće cene na berzi – ocenio je Zdravković za “Blic Biznis”.
Zabrana uvoza inače odnosi se na naftu koja se doprema brodovima, a od te mere su privremeno izuzete zemlje koje nemaju izlaz na more, poput Mađarske, Bugarske, Češke i Poljske.
Srbija će morati da nađe način i da dopre do drugih država OPEK-a,organizacije zemalja izvoznica nafte koja je osnovana. Pored Iraka tu su i Alžir, Indonezija, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venezuela.
Jadranski naftovod je izgrađen 1979 godine kada je prvi tanker sa sirovom naftom stigao na terminal Omišalj na ostrvu Krk. To je tada bio deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. JANAF-om se distribuira nafta za potrebe rafinerija u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici.
10 najvećih proizvođača nafte * po milionu barela na dan
