Malo ko zna da je jedan od simbola Beograda u stvari prva pametna zgrada na Balkanu, izgrađena još 1980. Geneks kula ili Zapadna kapija Beograda pominje se poslednjih
Malo ko zna da je jedan od simbola Beograda u stvari prva pametna zgrada na Balkanu, izgrađena još 1980. Geneks kula ili Zapadna kapija Beograda pominje se poslednjih godina uglavnom kada liftovi ne rade. Na napuštenoj kuli radi još samo sat, popravljen pre skoro deset godina, a ona sama bila je deo stečajne mase koji je sada i prodat.
Podsetimo, kupac poslovnog dela Geneks kule je preduzeće Eureka bar doo iz Beograda, a njegov vlasnik je poznati beogradski ugostitelj, Aleksandar Kajmaković, poznatiji kao Aca Bosanac.
Tri puta je Geneks kula nuđena na prodaju, a treći se prvi put u oglasu pojavila i napomena stečajnog upravnika da je Geneks kula – spomenik kulture još od 2021. godine i da Republika Srbija ima pravo preče kupovine.
Inače, Zapadna kapija Beograda, poznatija kao kula Geneks, samo izdaleka podseća na to da je nekad bila prva pametna zgrada na Balkanu, navodi RTS.
“Geneks eksport”, nekada moćna kompanija, koja je godišnje privređivala čak šest milijardi dolara, sagradila je u skladu sa svojim renomeom i ekonomskom moći tada najvišu zgradu od 119 metara, nad kojom je dominirao restoran-vidikovac, objavio je RTS pre nešto više od tri godine.
Iako je i to bilo predviđeno, restoran se nikad nije zavrteo dok je sa sunovratom Geneksa počelo i propadanje poslovne zgrade. Nekada luksuzan restoran, sada je samo mesto sa kog se pruža prelep pogled na grad.
U ovom pogledu su i građani mogli da uživaju, ali kratko, devedesetih, dok se do juče stizalo samo uz saglasnost Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.
Iako mašinska hala sa instalacijama za grejanje i hlađenje i dalje izgleda impresivno, objekat se odavno ne greje. Nema više ni kompjuterskog centra iz kog je kontrolisano sve u zgradi, što je za to vreme bila vrhunska tehnologija. Zgrada je bila energetski efikasna i u nju su ugrađeni najkvalitetniji uglavnom domaći proizvodi.
Protivpožarni sistem, koji je za ovu vrstu objekata izuzetno složen, kao i liftovi, i dalje funkcionišu.
Većina spratova sablasno je pusta. U jednoj od kancelarija su i kofe u koje kaplje voda sa plafona.
U zgradi u kojoj je nekada radilo čak 2.000 ljudi, zakupaca je u poslednje vreme bilo samo na šest spratova.
Iako se pre nekoliko godina pominjala mogućnost da se u Geneks kulu usele državni organi, to se nije desilo.
Bez obzira na to što je reč o zgradi od 35 spratova na jednoj od najatraktivnijih lokacija u gradu, dosad juče bilo zainteresovanih za kupovinu, iako je od uvođenja stečaja nuđena na prodaju.
Za sudbinu Geneksa najviše su bili zainteresovani bivši zaposleni, jer očekuju da od prodaje dobiju novac koji im nekadašnje preduzeće duguje.
PItanje koje se sada nameće jeste šta će Kajmakoviću, koji je u javnosti poznat kao neko ko ima “nos” za “elitističko ugostiteljstvo” zgrada koja je 2021. proglašena za spomenik kulture.
Kakoo je Blic juče pisao, novi vlasnik sada je kupio poslovni deo Geneks kule, koja se sastoji od 28 posebnih delova površine 14.943 kvadrata, zatim poslovni prostor od 27. do 37. sprata površine 1.450,39 kvadrata, kao i poslovni i garažni prostori površine u osnovi 9.023 kvadrata i deset garaža od 6.445 kvadrata.
– Nesporno je da su potrebna jako velika ulaganja, ukoliko se prostor planira renovirati i prilagoditi novih poslovnim trendovima i kao takav se planira ili prodati ili iznajmljivatii. To bi mogla da bude i jedina svrha kupovine – kaže naš sagovornik koji je upućen u prodaju Geneks kule uz napomenu da nije isključeno i da novi vlasik Geneks kule istu delimično stavi u funkciju ugostiteljstva.
S tim u vezi naš sagovornik napominje da je Kajmaković vlasnik restorana po tržnim centrima, u Skadarliji, na reci…
(RTS, Kurir, Blic)
