U Srbiji će tlo tek da se trese, a prema očekivanjima naših stručnjaka, ovo podrhtavanje koje osećamo već danima, tajaće i dalje. Osim toga, seizmolozi procenjuju da će
U Srbiji će tlo tek da se trese, a prema očekivanjima naših stručnjaka, ovo podrhtavanje koje osećamo već danima, tajaće i dalje. Osim toga, seizmolozi procenjuju da će našu zemlju zadesiti i zemljotres koji će svakako biti slabiji od onog u Turskoj, ali jači od kraljevačkog iz 2010. godine, koji se smatra jednim od razornijih kod nas.
Mi se već nalazimo u periodu pojačane seizmičke aktivnosti, dokaz za to je upravo sve ovo što nam se dešava poslednjih nedelja, tako da je ovakav zemljotres, koji bi bio jači od kraljevačkog, realno očekivati u narednih nekoliko, do najviše deset godina.
– Odmah da kažem da je pomeranje tla pri takvom zemljotresu 100 puta manje nego pri turskom. Tako da se razumemo, to bi u odnosu na turski bio slab zemljotres, ali bio bi jak i bio bi jači od kraljevačkog zemljotresa – kaže seizmolog Slavica Radovanović za RTS.
Da nas u narednom periodu očekuju zemljotresi smatra i meteorolog Ivan Ristić koji kaže da se trenutno nalazimo u maksimumu aktivnosti planete Zemlje koja će trajati do 2030. godine.
– U maksimumu aktivnosti Zemlje mnogo više energije dolazi iz dubine zemlje što se reflektuje i na klimu, a to je jedan od razloga što smo izgubili zime, a dobili zemljotrese – ističe Ristić.
Strah od zemljotresa u Srbiji ponovo je aktuelan nakon što su snažni potresi početkom februara razorili velika područja Turske i Sirije ostavljajući na stotine hiljada ljudi bez krova nad glavom, dok je na desetine hiljada izgubilo život. Ono što je narod u Srbiji zabrinulo je to što se i tlo u Rumuniji i Hrvatskoj ponovo treslo, a potresi su se osetili širom Srbije.
Slavica Radovanović, seizmolog, više puta je rekla da isključuje mogućnost da se zemljotres takve jačine kao u Turskoj i Siriji dogodi u našoj zemlji. Ona, međutim, ističe da da bi Srbiju mogao da pogodi snažan potres magnitude od najviše 6 jedinica Rihterove skale.
Objasnila je da je razlika između jedinica Rihterove skale logaritamska i da je zemljotres magnitude 7 deset puta jači od potresa magnitude 6 jedinica.
Da podrhtavanja tla koja osećamo i u Srbiji nisu samo posledice zemljotresa van naših granica svedoči i jučerašnji zemljotres kod Kraljeva u 13.43 sati. Kako se navodi na sajtu Seizmološkog zavoda Srbije zemljotres je bio jačine 2,3 stepena po Rihteru, a epicentar je bio u blizini Žiče.
Kako tvrdi Radovanović pojačana seizmička aktivnost trajaće više godina. Ova podrhtavanja i “ljuljanja” kojima smo svedočili prethodnih dana, posledica su upravo ove aktivnosti.
– Za seizmologe meseci ne predstavljaju neku vremensku osnovu. Mi uvek govorimo o nekoliko godina, a najčešće kažemo u narednih desetak godina mogući su takvi događaji, jer ipak se svi ti pritisci kroz Zemlju prenose mnogo sporije nego što su naši strahovi – navela je Slavica Radovanović.
Osvrnula se na to su zemljotresi na području Sredozemlja u Hrvatskoj, Italiji i Albaniji dokaz da je da je čitav prostor Istočnog Mediterana ušao u jedno vreme pojačane seizmičke aktivnosti.
Mi se već nalazimo u periodu pojačane seizmičke aktivnosti, dokaz za to je upravo sve ovo što nam se dešava poslednjih nedelja, tako da je ovakav zemljotres, koji bi bio jači od kraljevačkog, realno očekivati u narednih nekoliko, do najviše deset godina.
– Odmah da kažem da je pomeranje tla pri takvom zemljotresu 100 puta manje nego pri turskom. Tako da se razumemo, to bi u odnosu na turski bio slab zemljotres, ali bio bi jak i bio bi jači od kraljevačkog zemljotresa – kaže seizmolog Slavica Radovanović za RTS.
Prema tvrdnjama pojedinih seizmologa gotovo 80 odsto područja u Srbiji podložno je potresima tla, dok su velikom riziku oni na jugu zemlje oko Kopaonika, potom cela Šumadija, ali i predeo koji se nalazi između Kopaonika, Kosjerića, Valjeva i Svilajnca.
Najjači zemljotresi u Srbiji desili su se upravo na Kopaoniku, Rudniku, Lazarevcu i Kraljevu. Zemljotres u Kraljevu jačine 5,4 stepena Rihtera iz 2010. godine ostavio je neizbrisiv trag jer je pričinjena ogromna materijalna šteta, a u istom je nastradao bračni par, dok je oko stotinu ljudi lakše povređeno.
Ana Mladenović sa Rudarsko geološkog fakulteta napominje da su oblasti oko četiri grada u našoj zemlji u većoj opasnosti od ostatka države.
– Ugroženi su delovi oko Zapadne Morave, gradovi Kraljevo, Valjevo, Trstenik i Paraćin. To su ujedno i područja koja su u najvećem riziku od zemljotresa – kaže Mladenović.
Ono što građane najviše zanima, to je koliko su sigurni objekti građeni u najkritičnijim delovima, ali i u ostatku Srbije.
Govoreći o sigurnosti u ugroženim područjima Vladan Kuzmanović, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu navodi za RTS da nema opasnosti po građevisnke objekte u slučaju da dođe do potresa.
– Nema opasnosti ukoliko se pridržavamo svih pravila projektovanja i izgradnje objekata. Neće doći do rušenja, niti do apokaliptičnih scena koje vidimo. Međutim, da bi bilo rušenja pojedinih objekata, svejedno da li su to stari objekti koji još uvek postoje, koji nisu srušeni i koji su građeni pre stupanja propisa na snagu ili neki objekti koji su građeni u poslednje vreme, a da je bilo propusta prilikom izgradnje, izvesno da bi bilo – kaže Kuzmanović.
Na ovu tvrdnju nadovezala se i seizmološkinja Radovanović koja je rekla da se u slučaju u Srbiji neće desiti apokaliptični prizori kao u Turskoj.
– Može da se dogodi da jedan objekat bude, kao što smo imali u Kraljevu, potpuno porušen. Tokom mioničkog zemljotresa, mi nismo imali nijedan objekat koji je srušio i postao gomila cigala. Nijedan. Tokom kopaoničkog, isto tako. Bilo je takvih, u crnogorskom zemljotresu, a ne kod nas – navela je Radovanovićeva.
Kako objašnjava dalje, naši zemljotresi magnitude najveće koja bi kod nas mogla da se dogodi bi na našim najlošijim objektima zidanim samo od cigle u vreme kada nisu postojali propisi koji bi obezbedili bolju gradnju, samo jedan deo tih objekata, oko deset posto, a u neposrednoj epicentralnoj oblasti bi imalo teška oštećenja.
– U njima više ne bi moglo da se živi, noseći zidovi bi bili ispucali, verovatno se ne bi zarušili skroz, ali bi u njima život nemoguć – kaže Radovanović.
Poručila je, međutim, da iz okruženja, u smilsu potresa u državama susedima, prete druge opasnosti za visoke objekte u Srbiji.
– To su zemljotresi recimo u rumunskoj oblasi Vranče. Iako smo mi 450 kilometara daleko odatle, mi bismo u visokim objektima, kojih ima sve više u našim gradovima, naročito u Beogradu, imali vrlo veliku trešnju. Pomeranja bi bila velika, ali se nadamo da su svi ti objekti zidani u skladu sa propisima, te tako ne bi ni tu imali takve štete – rekla je Slavica Radovanović.
Radovanović kaže da su zemljotresi koji su se dogodili u Rumuniji, a osetili se i u Srbiji, bili u jednom prostoru gde je poslednji zemljotres takve jačine bio davne 1940. godine i gde je postojala dugotrajna akumulacija seizmičke energije.
– Kada se dogodio zemljotres u Turskoj bio je neophodan samo mali dotok seizmičke energije da bi se to žarište pokrenulo. Da nije bilo turskog zemljotresa, rumunski bi se dogodio možda samo godinu ili dve kasnije, ali bi se sigurno dogodio – navela je Slavica Radovanović u emisiji na RTS.
Ukazala je na to da je zemljotres u Turskoj i Siriji bio izuzetno razoran, a da je njegova snažna magnituda koja je za kontinentalne zemljotrese pri samom vrhu ubrzao zemljotrese u Rumuniji, ali i isprovocirao zemljotres koji se istog dana dogodio kod Petrinje u Hrvatskoj.
U slučaju zemljotresa, gde god da se nalazite, najvažnije je da sledite sledeća uputstva – ne paničite i probajte da ostanete prisebni, ne pokušavajte da pobegnete, lezite na pod, sklupčajte se i zaštite glavu. Budite spremni da može uslediti još jači potres.
Najrazorniji zemljotres u zabeleženoj evropskoj istoriji pogodio je Mesinski moreuz u južnoj Italiji 1908. godine, sravnivši sa zemljom gradove Mesina na Siciliji i Ređo di Kalabrija na italijanskom kopnu.
Zemljotres magnitude 7,1 i cunami izazvali su oko 100.000 smrtnih slučajeva. Ekonomska šteta je bila značajna, jer je Mesina bila važna luka na Mediteranu.
Najveći zemljotres poslednjih godina u široj Evropi bio je zemljotres magnitude 7,6 koji se dogodio 17. avgusta 1999. godine u Derinčeu u Turskoj, manje od 100 kilometara jugoistočno od Istanbula. Poginulo je više od 17.100, a povređeno više od 45.000 ljudi. Takođe je izazvao i cunami koji je ubio 155 ljudi.
Samo nekoliko meseci nakon ovog zemljotresa, 12. novembra 1999. godine, Tursku je ponovo potresao jedan od naknadnih potresa. Ovoga puta epicentar zemljotresa jačine 7,2 stepena Rihterove skale izazvao je znatnu štetu u turskom gradu Duzce i odneo između 850 i 900 života.
Zemljotres koji je odneo najviše života u 2020. dogodio se 30. oktobra na Samosu u Grčkoj. Odneo je 119 života, dok je više od 100 ljudi je povređeno, a mnoge zgrade su teško oštećene.
