6. APRILA VALTER PRESTAO DA BRANI SARAJEVO! Zašto se SMRT SKRIVALA OD PORODICE, da li je UBIJEN S LEĐA, misterija TAJNIH SPISKOVA!

VIJESTI

Rođen je 1919. godine u Prijepolju kao Vladimir Perić. Poginuo je 6. aprila 1945. godine. Na dan kada je oslobođeno Sarajevo. Sarajevo koje je branio. Legenda o njemu i dalje živi. Zvali su ga Valter.

I nije samo legenda o hrabrom obaveštajcu i partizanskom ilegalcu ta koja se vezuje za pomen njegovog imena. Sve više je obavija velo misterije o njegovoj smrti.

Prema zvaničnoj verziji stradao je dok je s grupom boraca čuvao električnu centralu, koju su ustaše nameravale da unište prilikom povlačenja, odnosno da je poginuo od jedne od poslednjih minobacačkih granata ispaljenih od Nemaca koji su odstupali preko Sarajevskog polja. To je negde, da kažemo, ono što se u najkraćem učilo u školama sa sve ostatkom Perićeve biografije.

Vladimir Perić Valter
VLADIMIR PERIĆ VALTERFOTO: PRINTSCREEN

Danas se pojavljuju neki profesori istorije koji plasiraju priču da su Vladimira Perića Valtera ubili s leđa njegovi partizani zbog nekih spiskova koje je posedovao. Tu priču Slavoljuba Pušice objavljuje RTS dva puta 2018. i 2020. godine. Pritom, ovaj sada penzionisani direktor Muzeja u Prijepolju ne navodi ama baš nijedan iole ozbiljan dokaz za svoje tvrdnje – naveo je Milan Lučić, izabrani član Republičkog odbora SUBNOR Srbije u autorskom tekstu objavenom u Politici pre tri godine:

Valter je umesto u rodnom Prijepolju sahranjen u Sarajevu
VALTER JE UMESTO U RODNOM PRIJEPOLJU SAHRANJEN U SARAJEVUFOTO: PRINTSCREEN

Porodica nije znala šest meseci da je poginuo!

Sestra Vladimira Perića je govorila da Valterovoj porodici nije javljeno da je poginuo kako bi došli na sahranu u oslobođeno Sarajevo, već tek šest meseci kasnije. Druga nepoznanica je zašto se na samo jednoj od mnogobrojnih fotografija sa sahrane čuvenog ilegalca vide i dva sveštenika. A zanimljivo je da je nošen i veliki krst, koji se vidi i na slici iznad.

– Pored toga, on obaveštava javnost da je Valter (tada još uvek samo Vlado) došao u Sarajevo iz Prijepolja i za svoj ilegalni rad našao potporu među zemljacima muslimanima iz Prijepolja. A Valter se sa tih nekoliko “zemljaka” pripadnika ustaških formacija sreo u par navrata kao ljuti protivnik i te susrete rešio na sebi svojstven način. U svetu je bilo a i danas je mnogo Valtera, ali jedan je Vladimir Perić za koga je Tito posle projekcije filma “Valter brani Sarajevo” rekao: “Valter je najsjajniji predstavnik, najveći heroj ilegalnog pokreta u našim okupiranim gradovima…”.

Vladimir Perić Valter (levo)
VLADIMIR PERIĆ VALTER (LEVO)FOTO: PRINTSCREEN

A šta je to Pušica govorio?

– U izveštaju o njegovoj pogibiji piše da je on posle oslobođenja Sarajeva tukao te električne centrale. I piše da je pored nje poginuo. U drugoj verziji piše da je bio kod fabrike duvana. I da je slučajna zalutala granata pogodila upravo njega, niko drugi nije poginuo sem Vladimira Perića Valtera – govorio je Pušica:

– Odmah posle pogibije u obaveštajnim krugovima pojavile su se pretpostavke koje još nisu potvrđene, da je Valter imao tajne spiskove visokih rukovodilaca u partizanskom pokretu koji su šurovali sa neprijateljem.

Onda gledaj, lafčino – Kinezi zaluđeni

Mit o Valteru počinje zapravo da živi od 1972. nakon što je Hajrudin Šiba Krvavac snimio film “Valter brani Sarajevo” sa Batom Živojinovićem u glavnoj ulozi. Dve godine kasnije Šiba i Bata su otišli u Kinu, a čuveni glumac je kasnije pričao kako su ga kao Valtera prepoznavali u najzabitijim selima. A i kasnije je bata odlazio u Kinu, u poodmaklim godinama, pa postoji anegdota da pojedini Kinezi nisu verovali da je on Valter – jer Valter ne može da ostari!

Valter brani Sarajevo
FOTO: PRINTSCREEN

– U to vreme film je bio prvi koji je emitovan u boji u Kini – rekao je ranije direktor Filmskog centra Sarajevo Jasmin Duraković:

– To je uticalo na njegovu recepciju. Produkcijski je za to vreme bio jako dobar. Ali, euforija nastaje kada je prikazan sedamdesetih u Kini na državnoj televiziji.To je bilo vreme ekspanzije televizije. Tada je televizija mogla napravi masovnu histeriju. Tako je bilo i sa ovim filmom i popularnošću glavnog glumca.

– Pa se kaže, da je on ostao živ, verovatno bi nakon 1945. kada se rat završio, neki od značajnih rukovodilaca partizanskog pokreta morali da odgovaraju za nešto što nisu smeli da rade – dodao je Pušica.

Valterovi saborci su posle rata pričali da je u Sarajevu bio neuhvatljiv za Gestapo i ustaše. Ne samo zato što je bio vanredno sposoban, već i zato, navodi Pušica, što je tada u Sarajevu “živelo jedno Prijepolje”:

poslenji ispraćaj Vladimira Perića Valtera u Sarajevu 1945.
POSLENJI ISPRAĆAJ VLADIMIRA PERIĆA VALTERA U SARAJEVU 1945.FOTO: PRINTSCREEN

– Valterove komšije, ti bogati muslimani koji su bili iz čuvenih begovskih porodica, koji su se odselili u Sarajevo, oni su čuvali Valtera. Kad kažu jataci, upravo ti ljudi, prijatelji, komšije muslimani iz Sarajeva, oni su bili podrška. Valter je mogao samo kod njih da se oseća sigurno i kod Srba koji su bili iz Prijepolja u Sarajevu.

1 / 3 FOTO: PRINTSCREEN

Njegova hrabrost bila je legendarna, pa se posle rata pisalo mnogo toga – da je u Sarajevu stanovao u kući blizu najviših ustaških oficira, da je uvek nosio nešto novca sa sobom kao mito ako ga uhapse, da je sašio uniformu u kojoj je hteo da prošeta oslobođenim Sarajevom, da se nije odvajao od pištolja marke “valter”. Kažu i da se nije se javljao porodici otkako je otišao u Sarajevo 1940. Pred kraj rata, poslao im je pismo u kome je napisao da će se uskoro konačno videti.

Josip Broz Tito
FOTO: PROFIMEDIA

Tito je bio Valter pre Valtera

Josip Broz Tito je pre izbijanja Drugog svetskog rata i pre nego što je Vladimir Perić poneo konspirativno ime Valter zapravo kao komunistički ilegalac nosio taj pseudonim.

– Sam pseudonim Valter dobio je 1935. od odeljenja za vezu Kominterne koje je bilo pod kontrolom NKVD i odlučilo da se on od te godine naziva Fridrih Fridrihović Valter. Njegovo pravo ime niko nije znao sem glavnih ljudi u organizaciji – kazao je istoričar Rade Ristanović sa Instituta za savremenu istoriju.

A kako je izgledala sarajevska svakodnevica u poslednjim danima okupacije, opisao je Slavko Dadić, sarajevski skojevac i ilegalac, u radu “Posljednji dani okupatorske tiranije u Sarajevu“:

Okupator se bojao pobune u gradu pa je preduzeo sve mere koje je imao na raspolaganju. Posebno je značajan sastanak u vili “Braun”, koji su organizovaii Nemci, i dolazak u Sarajevo ustaškog pukovnika Vjekoslava Luburića Maksa, sa grupom ustaških koljača, a s ciljem da se na najgori represivan način spreči očekivana pobuna u gradu, odnosno ustanak kako su to oni okvalifikovali – navodi između ostalog Dadić i dodaje:

Četnički Valter

U poslednjim decenijama prenosi se priča o četničkom Valteru koji je bio pandan Vladimiru Periću.

Ovaj drugi, odnosno treći Valter ako računamo i Josipa Broza koji se jedno vreme tako predstavljao, je za razliku od Perića bio prema tim informacijama operativac u Beogradu.

Major Žarko Todorović, oficiru jugoslovenske vojske u otadžbini, važio je za bitnu ličnost u Ravnogorskom pokretu otpora u Beogradu i čoveka od najvećeg poverenja Draže Mihajlovića.

Žarko Todorović Valter
ŽARKO TODOROVIĆ VALTERFOTO: PRINTSCREEN

– Beograd je bio važno saobraćajno čvorište preko koga su prelazili različiti transporti, pogotovo u vreme bitke za Afriku. Tako da su izveštaji koje sakupljao Žarko Todorović išli direktno na Ravnu goru i odatle saveznicima koji su bombardovali te železničke pravce. To je direktan doprinos ravnogorske organizacije u Beogradu borbi protiv fašizma – rekao je za RTS Rade Ristanović.

Todorović je uhapšen 1943. pošto je Gestapo infiltrirao agente u pokret otpora. Odveden je u Mauthauzen, gde je prema jednim podacima bio u delu za lakše zatvorenike, prema drugima je i tamo je pokušavao da organizuje otpor.

Posle rata, Komisija za istraživanje zločina okupatora i njihovih pomagača je njegov boravak u Mauthauzenu procenila negativno, ali nema podataka da je tražena njegova ekstradicija, niti da je osuđen. Nakon okupacije, ostao je u Francuskoj i priključio se Legiji stranaca, gde je proveo više od deset godina.

Poslednje dane pre oslobođenja Valter je nastojao da svugde bude prisutan. Odlazio je od jedne do druge udarne grupe, utvrđivao stanje i procenjivao situaciju i davao uputstva. Kada je bio u Pošti, saznao je za požar u Fabrici duvana. Tada je Vojo Osmokrović nazvao vatrogasce i naredio im da odmah krenu na gašenje požara.

Valterovo pismo od 7. marta 1945. u kojem obaveštava partizansku jedinicu da im šalje Murata Salmana, domobranskog poručnika sa 100 milicionera. Inače, Salman je ranije bio Valterov obaveštajac
VALTEROVO PISMO OD 7. MARTA 1945. U KOJEM OBAVEŠTAVA PARTIZANSKU JEDINICU DA IM ŠALJE MURATA SALMANA, DOMOBRANSKOG PORUČNIKA SA 100 MILICIONERA. INAČE, SALMAN JE RANIJE BIO VALTEROV OBAVEŠTAJACFOTO: PRINTSCREEN

Dadić je napisao da su sa pridošlim vatrogascima, Vojo i Valter su krenuli prema Fabrici duvana:

– Kada su stigli blizu fabrike, u današnju Brankovu ulicu, ispred broja 1, eksplodirala je granata od koje je na mestu poginuo Valter, a Voji Osmokroviću su ozleđene oči, dok su neki vatrogasci ranjeni. Građani Sarajeva dočekali su šesti april 1945. godine, dan oslobođenja svoga grada, dan slobode, dan za koji su mnoge Sarajlije dale svoj život.

Kakva god da je istina o njegovoj smrti, Valter je ostao do dana današnjeg simbol otpora nacistima i zločincima. Imao je samo 25 godina kada je poginuo.

Kurir.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *