Koliko puta smo prošli pored čoveka neretko sudeći o njemu samo po spoljašnjem izgledu? Leži ili sedi na pločniku, neki možda i prosi… U sebi pomislimo “sigurno je
Koliko puta smo prošli pored čoveka neretko sudeći o njemu samo po spoljašnjem izgledu? Leži ili sedi na pločniku, neki možda i prosi… U sebi pomislimo “sigurno je neka pijandura…”, ni ne sluteći kakva se životna priča krije iza umornog i tužnog pogleda nekog napaćenog čoveka.
Ko su zapravo ljudi koji ostanu bez doma? Kakva ih je muka naterala da pogrbljeni, ćutke i spuštenog pogleda mole za šačicu nečije pomoći i podrške? Prođe li nam to kroz glavu, bar ponekad?
Ivan nije pijanac, niti nasilnik. Sticajem nesrećnih životnih okolnosti završio je na ulici. Naime, ovaj čovek, već nekoliko dana svoj “dom” pronašao je u Ulici Vojvode Stepe u Beogradu, na semaforu na Trošarini. Ovo je prometno mesto, a Ivan, oborenog pogleda čeka na milostinju bar nekog od njih.
FOTO: DALIBOR ĆULIBRK / USTUPLJENE FOTOGRAFIJE
– Kada je bio dete ubili su mu oca ispred njegovih očiju, a sestru zlostavljali. Od tada je bez doma. Ivan je 1982. godište i želeo bi da pokuša, želeo bi da radi. Radio je kao tesar, zna taj posao, i voleo bi da na nekom gradilištu radi kao pomoćnik ili bilo koji drugi posao. Problem je što nema gde da se okupa, nema kontakte, nema telefon. Kaže da ljudi zbog njegovog izgleda misle da je pijanac, ali on ne pije – piše na svom Fejsbuk profilu Dalibor Ćulibrk, koji nije bio gluv na jednu ovakvu životnu priču i rešio je da mu pomogne.
Ćulibrk, koji je pokrenuo inicijativu da se ovom čoveku sa ulice pomogne, dodaje da su već prikupljena određena sredstava, ali isto tako smatra da bi “pronalazak posla i smeštaja” bilo nešto što bi promenilo iz korena život ovom čoveku.
– Najvažnije je sledeće: Ako bismo ovom čoveku pronašli smeštaj na barem 10, 15 dana, to bi mu moglo promeniti život. Mi smo mu odneli garderobu, posteljinu, jastuk, nešto hemije, svakako bi značilo i ako bi neko još imao nešto od toga. Ono što mu je još potrebno su patike, bilo kakav mobilni telefon i najvažnije… Mesto boravka do prve plate, kada će i sam moći da iznajmi stan – naveo je u prvobitnoj svojoj objavi.
Da je to imalo odjeka i da dobri ljudi željni da pomognu ljudima u nevolji i tako u našem gradu postoje, dokaz je to što su već počele da stižu i ponude za smeštaj i posao!
Kako nam potvrđuje Dalibor Ćulibrk, u međuvremenu su se javili mnogi koji su ponudili stan i zaposlenje, pa kada se završi sa Centrom za socijalni rad, razmotriće sve ponude i videti šta je ono najbolje za Ivana.
– Čuo sam se sa Centrom za socijalni rad i dogovor je da sutra dovedem Ivana gde će se utvrditi njegovo stanje – da li je negde prijavljen, kada i ostalo. Ukoliko nije prijavljen, to će moći da se obavi u socijalnom, odakle se pokreće dalji postupak oko izdavanja lične karte, ukoliko je nema. Kako sam razumeo, Hvala svim ljudima od srca koji su se ponudili da pomognu ovom čoveku! Zaista smo veliku stvar uradili zajedno! Nadam se da ću se uskoro javiti sa objavom da je sve rešeno i da je Ivan zbrinut – kaže nam Dalibor Ćulibrk.
