Ostao je Anđeli Cerović, Užičanki voljom neprilika, neostvaren san iz detinjstva, od onih dana kad je rasla u usvojiteljskoj porodici i domovima za nezbrinutu decu, polako saznajući ko
Ostao je Anđeli Cerović, Užičanki voljom neprilika, neostvaren san iz detinjstva, od onih dana kad je rasla u usvojiteljskoj porodici i domovima za nezbrinutu decu, polako saznajući ko je i šta je, tragajući sama za sobom i svojim najbližima.
U tom snu dežurni učenik ulazi u učionicu i sa vrata kaže: „Može li da izađe Anđela Cerović, traži je jedna gospođa“. Bez odobrenja učitelja, nastavnika, ona izleće na hodnik… Srce joj jako lupa, obuzima je sreća… Zna ko je žena kojoj u zagrljaj juri holom, ali ne zna kako izgleda.
Uskoro će napuniti 25 i za ovo života, kao pisanog za dramski komad, još se nije dozvala šta je sve pregrmela i postigla. Završila je Pedagoški fakultet u Užicu, smer učitelj, u januaru i master studije. Položila je kurs za animatora, pohađa kurs engleskog, dobro će joj doći dok ne pronađe zaposlenje.
FOTO: VLADIMIR LOJANICA / RINGIER
Ona žena iz mašte, koju nikad neće sresti, njena je majka. Anđela je rođena u Beranama. Mesec dana je imala kad je dovedena u dom za nezbrinutu decu u Bijeloj kod Herceg Novog.
– Majka je rodila nas petoro. To sam tek saznala u 17. godini. Kako je ko od nas dolazilo na svet, osim jedne sestre koja je umrla u inkubatoru, ostavljala nas je. Upućivani smo u domove za nezbrinutu decu. Ja sam njeno četvrto dete – priča Anđela Cerović.
U spiskove štićenika doma u Bijeloj zavedena je kao Anđela Bogavac, po prezimenu majke Vesne koja je svu decu, osim dvoje blizanaca, rodila sa različitim muškarcima. Ko joj je otac, Anđela nije saznala. Nije ni htela.
– Posle četiri godine u Bijeloj, sa dečakom Stefanom, devet meseci starijim od mene, dovedena sam u usvojiteljsku porodicu u Stepojevac kod Lazarevca. Tada je usvajanje bilo „za stalno“, nisu postojale hraniteljske porodice – govori ona.
Stefana u Bijeloj nije poznavala, bio je smešten u drugom domskom odeljenju. Tek kasnije kod usvojitelja rečno joj je da joj je on – polubrat.
– Prezime Cerović, Stefan i ja dobili smo po prezimenu porodice u kojoj smo proveli 11 godina. Kao mala znala sam samo ime majke koje sam zapamtila iz doma u Bijeloj. Usvojitelji su nam 2010. rekli da je umrla tri godine ranije i ništa više o njoj – kaže Anđela.
Zavesa pred sledeći čin Anđeline drame digla se 2013. Rastala se sa usvojiteljima i polubratom. Stefan je otišao u Niš, ona u Užice, u domove za nezbrinutu decu. Užički dom istog leta organizovao je boravak štićenika na moru. U Bijeloj! U objektu u kome je Anđela provela prve četiri godine života!
– Bila sam uverena da u Bijeloj imaju mnogo toga o meni što mi do tada nije rečeno. Rešila sam da otkrijem po svaku cenu. Socijalna radnica mi je ispričala da je majka Vesna osim mene i Stefana rodila još troje i da me je tražila jedna devojka, koja se predstavila kao moja polusestra. Njeno ime nisu znali da mi kažu. Greškom su joj preneli da smo Stefan i ja usvojeni u Novom Sadu – nastavlja.
Čin za činom je odmicao, ali rasplet se nije nazirao. Bila je Anđela tad tek u sred kulminacije komada koji je igrala zbog sebe, kao odbačena pozorišna lutka o zamršenim koncima koje, mislila je, nikad neće rasplesti. Došla je 2015, godina pred punoletstvo, u kojoj je saznala istinu o sebi i svojima.
FOTO: VLADIMIR LOJANICA / RINGIER
– Zvala sam Centar za socijalni rad u Lazarevcu da se pitam o majci i svoj njenoj deci. Samo su znali da mi kažu za Stefana i da mi je majka umrla 2013. Tek tad mi ništa nije bilo jasno, jer sam do tada živela u ubeđenju da je preminula 2007. Nisam odustajala! Nekako sam uspela da saznam da je Stefan imao bliznakinju koja je umrla po rođenju – lista Anđela stranice lične drame.
Jedino predznanje o majci, osim imena i prezimena bio joj je rodni grad. Na društvenim mrežama svakome koga je našla iz Berana poslala je istu poruku. Ne seća se šta tačno, ali otprilike je pisala: „Molim Vas, recite mi bilo šta o Vesni Bogavac, ja sam njena ćerka“. Javila joj se neka Beranka koja joj je dala kontakt Vesninog brata, rođenog ujaka.
– Kontaktirala sam sa ujakom i on je došao u Užice da se upoznamo. Kazao je da imam stariju polusestru Aleksandru Bogavac. Gde je i šta je sa njom nije znao. Za Aleksandrom sam počela tragati društvenim mrežama. Našla sam osobu pod tim imenom i prezimenom, ali uz koje je u zagradi pisalo još jedno ime i prezime. Poslala sam joj poruku – niže Anđela Cerović detalj za detaljem.
Poruka je otišla na pravu adresu. Aleksandra jeste njena polusestra, deset godina starija. I nju je majka ostavila kao bebu, i ona je deo detinjstva provela u Bijeloj. Iz doma je poslata u Sloveniju gde su joj usvojitelji promenili ime i prezime. Aleksandra je bila ona devojka što ju je tražila u Bijeloj.
– Zanemela sam! Ispričala je da u Sloveniji imamo još jednog polubrata, krštenog kao Anđelko. Od rođenja 2002. do 2005. kada je otišao u Sloveniju, u usvojiteljsku porodicu, i on je bio štićenik u Bijeloj. Doveli su ga iste godine kada su mene i Stefana poslali u Stepojevac. Anđelko se od usvajanja zove Andrej. Aleksandru nikada nisam videla, planiramo da se upoznamo ove godine – govori Anđela.
Užički dom od 2019. ne zbrinjava decu bez roditeljskog staranja. Svi su upućeni u Kruševac, pa i Anđela. Morala je da se vrati u Užice zbog fakulteta. Našla je smeštaj u studentskom domu. Stipendija Centra za socijalni rad Užice bila je nedovoljna da preživi. Dovijala se da plati knjige, dom, menzu. Povrh svega diplomirala je i master studije završila u roku.
Dva datuma, kaže sudbonosna, poklopila su se u njenom životu. U Bijeloj je usvojena 17. februara 2002. Na isti dan 2013. primljena je u užički dom. Anđela se bavi glumom u amaterskom pozorištu i želja joj da se glumačkom pozivu ozbiljnije posveti, u njemu je se pronašla.
– Moja majka umrla je 28. oktobra 2013. Prvi put u užičkom pozorištu nastupila sam 28. oktobra 2022. Nosila sam ulogu sličnu životu moje majke – kaže rođena Beranka.
Stigla je Anđela i do velikog platna, kao epizodista se pojavila u filmu „Žuta kuća“.
Sad ima još jedan san, ovaj je ostvariv. Volela bi da radi sa nezbrinutom decom i posveti im fondaciju. Uporedo i da se profesionalno bavi glumom – kad već od rođenja igra ličnu dramu.
