Teške životne priče nikada ne zastarevaju i nemaju rok trajanja. To je slučaj i sa pričom o komšinici čiji život je imao veoma tužan epilog, a objavila ga
Teške životne priče nikada ne zastarevaju i nemaju rok trajanja. To je slučaj i sa pričom o komšinici čiji život je imao veoma tužan epilog, a objavila ga je jedna žena na društvenoj mreži X (nekadašnji Tviter) pre godinu dana. Kako je od nade u bolje sutra jedna Anđa završila tako da nema ko da je sahrani, opisala je u svojoj kratkoj priči njena komšinica.
– Tetka Anđa je moja komšinica iz detinjstva. Muž joj radio u Nemačkoj a ona kući čuvala Sonju i Ljubomira, moje vršnjake. Imali su lepu kuću a Anđa se stalno hvalila šta će sve da doprave kad Mile (muž) dođe na odmor – započela je priču.
Kako je dalje navela, Anđina ćerka se rano udala i otišla za Belgiju. Ubrzo je ostala i bez muža i bez sina.
– Sonja se vrlo rano udala za nekog lika i otišla u Belgiju. Nikad je više videli nismo. Ljuba je posle mature otišao u Nemačku kod oca koji je u to vreme već imao drugu porodicu, ženu Mađaricu i dvoje dece s kojima je živeo. Ni Ljuba se nikad nije vratio – nastavlja ona:
“Tetka Anđi koja nikad nije radila su neko vreme slali pare pa prestali. Izdržavala se tako što je sprat kuće u Vranju izdavala za 150 evra. Danas joj je bila sahrana. Sahranile su je komšije, njih četvoro” , navela je u svojoj objavi od ranije ova tviterašica.
Teška priča o Anđi navela je na još teže misli.
– “Nemoj sine nikad da me ostaviš, bolje me ubij”. Reče meni moja majka sve plačući dok mi pričala kako su Anđu sahranili. I sad mi lepo dođe da se besim – zaključila je ona pišući i sama iz dalekog Bukurešta.
Neretko su priče o potrazi za srećom u dalekoj zemlji zapravo najdalje od nje. Sudbina onih poput Anđe samo su podsetnik na to. Zato ovakve priče nemaju rok, one su aktuelne “dok je sveta i veka” da bi nas naterale da se zapitamo gde smo i ko smo.
