Petra Vladulović (2) za čije brutalno ubistvo je osumnjičen njen očuh Miloš Nikolić u iznajmljenoj kući u Zaječaru u kojoj je u tom trenutku bila i njena majka Jelena Todorovska, ubijena je na današnji dan tačno pre tačno godinu dana.

Da je malena Petra umirala u najgorim mukama pokazali su rezultati obdukcije koji govore da je detetu od siline udarca rascepana jetra i da je smrtonosne povrede imala i na glavi.

Komšije koje žive vrata do vrata kuće u kojoj se dogodio zločin, svedoče da su se često čule svađe.

“Često se čula buka, urlanje, plakanje, ja sam umeo više puta da im kucam na vrata da se ućute“, rekao je komšija i dodao da niko nikad nije zvao policiju.

Deda ubijene devojčice Ljubinko je za Telegraf.rs svojevremeno dao potresnu ispovest.

“Nije trebalo ovako da bude… Nije dete trebalo da ode nedužno.. Moj bratanac Nemanja, Petrin tata, nije više isti čovek. Promenio se, plače noću, žao mu je što nije uspeo da uzme i Petru od Jelene, kao što je uspeo da uzme starije dvoje Dunju i Dušana. Svaki dan idemo na groblje, sedimo i plačemo… Šta da radimo”, rekao je tada kroz plač i molio da se istina istera do kraja.

“Jelena nikad nije bila uz decu. Stalno je imala druge muškarce, moj Nemanja je to znao i jednom joj je oprostio, zbog dece… Ona je posle opet otišla s drugim, ostavljala decu same, mi smo se brinuli o njima. Uzela nam je Petru, nama je nisu dodelili, jer je, kako su nam rekli još mala i treba da bude sa majkom. Odnela je sa tim Milošem. Mi nismo znali šta se tamo dešava… Nismo išli u kuću kod njih. Išla je Jelenina rođena sestra Tamara. Ona je i našla Petru kako leži, bila je sva modra, krvava, razbijene glavice, gušila se… Miloš i Jelena su bili unutra, gledali u Petru takvu, Tamara je zgrabila Petru i potrčala sa njom u bolnicu. Tada je Jelena potrčala za njom, uzela joj Petru i odnela u bolnicu. Tamara je kod njih došla sa svojim detetom u posetu, kada je videla Petru, podigla je i pojurila, svoje dete je ostavila tu koliko je bila van sebe od svega. Pokušala je da je spasi, ali kasno… Da nije potrčala, verovatno malenu niko ne bi odneo u bolnicu”, plače Ljubinko i pita se kakva je to majka koja je to mogla da dopusti.

“Ja ne znam šta je to. Ona još štiti tog Miloša i dalje, a dete joj ubio. Tašta Mirjana, Jelenina majka je bila ovde kod nas, napala Nemanju, još da se svađa sa njim kako je on ovakavi onakav, a njena ćerka pustila dete da mu ubiju. Miloš je Dušana, starijeg sina udarao, ali nismo mogli da zamislimo da ovo može da se desi. Jednom je Jelena došla ovde s Petrom koja je bila u modricama, pitao sam je od čega joj je to, kaže, pada, udara se, mala je… Da sam tada samo znao… Još je Jelena išla i pričala da je moj Nemanja bio nasilan i to kada je uhvatio u drugoj prevari, ocrnila ga ni krivog ni dužnog. Svi su to pisali, a to nije tačno! Svi ovde znaju, celo selo kakva je… Svi mogu da kažu.”, jadao se Ljubinko.

Doživotna za monstruma

U Srbiji je od 2019. godine, kada je uvedena kazna doživotnog zatvora, izrečeno 9 takvih kazni za najteža krivična dela, a poslednju je dobio Miloš Nikolić.

U obdukcijskom nalazu koji je nakon smrti devojčice dostavljen Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, smrt devojčice je nastupila neposredno usled prestanka disanja i srčanog rada, uzrokovanog obimnim jakostepenim povredama glave i posledičnim razvojem jakostepenog otoka mozga. Kod deteta su utvrđene i druge povrede koje sve zbirno predstavljaju tešku telesnu povredu opasnu po život.

Veštačenje sudskog veštaka iz oblasti neuoropsihijatrije ukazuje da je Nikolić u vreme ubistva, bio u stanju srednjeg pijanstva, odnosno bio je pod dejstvom alkohola sa količinom alkohola u krvi od 1,63 promila.

(Telegraf.rs)