Dečak Mihailo je trebalo da bude sa svojim ocem kojeg je viđao jednom nedeljno. Mališan je tog dana trebalo da trčkara po parkiću i tati prepričava dogodovštine iz
Dečak Mihailo je trebalo da bude sa svojim ocem kojeg je viđao jednom nedeljno. Mališan je tog dana trebalo da trčkara po parkiću i tati prepričava dogodovštine iz vrtića. Trebalo je jer je njegov otac, na čije su nasilno ponašanje Mihailova majka, Maja Đorđević i njegova tetka Branislava, institucijama ukazivale, mališana ubio i njegovo telo odneo bivšoj partnerki koja je sina čekala u prostorijama Centra za socijalni rad u Rakovici. Od tog dana prošlo je punih sedam godina.
Marko Nikolić, muškarac koji je počinio dvostruko ubistvo, telo svog četvorogodišnjeg sina je tog 12. jula 2017. godine smestio u automobil i dovezao pred Centar za socijalni rad.
U holu ustanove, zatekao je Maju koja je došla da preuzme dete.
On je bacio dečakovo telo pred njene noge i nasrnuo na nju. Nesrećna žena se dala u beg, međutim, on ju je sustigao, oborio i usmrtio sa čak 27 uboda i 30 posekotina po celom telu.
U pomoć su Maji pritekli radnici Centra, njih troje je tom prilikom povređeno u okršaju sa Nikolićem koji je na njih nasrnuo nožem. Agonija je okončana tek kada sudvojica komunalnih policajaca oborila Nikolića, vezala ga i predala policiji.
Maja Đorđević je, pre nego što je doživela jezivu sudbinu, uporno je pokušavala da pronađe zaštitu za sina i sebe. Kucala je na vrata velikog broja institucija u nadi da neko spreči torturu koju je godinama trpela od nasilnika.
FOTO: RAS / RINGIER
Među njima je i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kojem je poslala molbu za pomoć. U čitavom sistemu najviše je propusta učinio Centar za socijalni rad u Rakovici, koji je nizom odluka doveo do sve goreg odnosa nekadašnjih partnera.
Uprkos činjenici da je i njih mnogo puta pre stravičnog događaja Nikolić maltretirao, oni su donosili odluke koje su išle u njegovu korist. Majčine vapaje kao da niko nije čuo.
Da je Centar za socijalni rad u Rakovici i zaposleni u ovoj instituciji najviše smatra i Majina sestra Branislava.
Kako je ranije rekla za “Blic” oni su možda najveći krivci što je ubistva njenih najmilijih došlo, jer da su postupali po zakonu, da su čuli Majine vapaje, reagovali na osnovu svega što vide, ona i Mihailo bi sada bili živi.
Od stravičnog ubistva danas je prošlo sedam godina, a apsolutno niko nije odgovarao za njihovu smrt.
Nikolić koji je ubio Mihaila i njegovu mamu Maju, izvršio je samoubistvo u zatvoru dok je čekao suđenje, a radnici Centra za socijalni rad u Rakovici nastavili su sa svojim poslom.
Branislava, Majina sestra i Mihailova tetka, ispričala je ranije za “Blic” da sa ove distance samo je sve besnija, ljuta što je smrt njenih najbližih prošla bez ikakve kazne i ičije odgovornosti.
– I onda pitanja zašto ja ne mogu da njima prolazim sve ono lepo što život nosi? Zašto idem na grob za sve bitne datume? Zašto? Samo su pitanja, a odgovor je činjenica koja ubija i tako u krug iz koga izlaska nema. Aprva stvar koja ubija i stvara bes jeste što niko nije odgovarao za njihovu smrt! – rekla nam je Branislava.
